POKUŠALA SAM DA IZDRŽIM 7 DANA BEZ SMEĆA, Zero waste u praksi

Ivona Leskur

Šta znači zero waste?

Zero waste filozofija odnosi se na plansko rukovanje otpadom sa ciljem očuvanja zdravlja, prirodnih resursa i životne sredine. Ideja iza ovog pokreta je potpuna eliminacija otpada kroz proces reciklaže ili ponovne upotrebe. Glavni cilj ovakvog načina života jeste što manje otpada na poljima, deponijama, u rekama i okeanima.

Verovatno ste već nebrojeno puta čuli zastrašujuće podatke o tome koliko vremena plastici treba da se razgradi, koliko hrane se baca, koliko je šuma posečeno, ali ipak ste nastavili sa starim navikama, ne zato što vam nije stalo, već zato što je te brojke zaista teško zamisliti, pogotovo kad nisu direktno vidljive “golim okom”. Zero waste nam upravo omogućava da osvestimo te brojke. Videćete, jednom kad odlučite da preduzmete prvi korak ka zelenijoj planeti shvatićete koliko “bolna” će vam biti ona nepotrebna jednokratna čašica kafe sa aparata. Isto tako ćete osetiti ponos kad svojim malim navikama poštedite ribe u Savi i Dunavu.

5R održivosti

U osnovi života bez smeća nalazi se čuvenih 5R:

  1. Refuse

Jednostavno recite “Ne!” svemu što vam zaista nije potrebno. Ovaj korak naučiće vas da osvestite svoje potrebe i prioritete.

Od početka naplate plastičnih kesa u velikim trgovinskim lancima u Srbiji njihova upotreba smanjena je za 70 %![1] O čemu nam govori ovaj podatak? O tome da je bilo potrebno dodeliti kesi makar i simboličnu novčanu cenu (2 din.) da bi se ljudi podstakli da razmisle da li im je ta kesa zaista potrebna. Kada su kese počele da se naplaćuju, ljudi su odjednom shvatili da zapravo mogu da žive bez njih i ubrzo su se navikli na ekološke (i jeftinije) alternative. Ovaj psihološki mehanizam nastojite da primenjujete kad god se nađete u situaciji da iskoristite nešto što zagađuje životnu sredinu: pitajte se “da li stvarno ne mogu bez ovoga?”

  1. Reduce (smanji)

Kada primenjujući prethodni korak dođete do proizvoda bez kojih zaista ne možete, potrudite se makar da minimalizujete njihovu upotrebu.

  1. Reuse (ponovo koristi)

Izbegavajte stvari za jednokratnu upotrebu. Koristite ambalaže i pakovanja koja možete više puta da iskoristite. Na primer, zamenite plastične flaše staklenom. Umesto kafe sa aparata, nosite termos.

Ovaj korak će verovatno biti omiljen ljubiteljima vintage i second-hand radnji. Oni koji, pak, ne kupuju u ovim buticima mogu odeću koju više ne nose (a koja je čitava i čista) da poklone prijateljima ili doniraju u humanitarne svrhe. Takođe, možete i da je reciklirate (i ne samo odeću, već i pocepane krpe, čarape, veš…) tako što ćete odneti u radnje koje nude tu mogućnost. Najgore što možete da učinite jeste da je samo bacite – čak 11 miliona tona odeće se baci na godišnjem nivou, i to samo u Americi!

  1. Recycle

Koristite proizvode koji su pogodni za reciklažu. Nažalost, čak 90% otpada koji se baci u kante za reciklažu, ipak završi na deponijama i u okeanima! Ali ne dozvolite da vas ovaj podatak obeshrabri. Staklene flaše se zapravo najviše recikliraju, tako da ovo treba dodatno da vas podstakne da pre izaberete staklenku od plastične boce ili limenke.

  1. Rot (kompostirajte)

Trudite se da bio otpad đubrite, a ne da bacate sa ostalim smećem. Bio otpad ne može da se razgradi kada ga natrpate u kesu sa ostalim đubretom zbog nedostatka vazduha koji je neophodan da bi prirodni otpad počeo da truli. Zbog toga, ako imate baštu, ako se nalazite u parku ili šumi, slobodno bacite tu koru od jabuke pod stablo ili žbunje. Te hranljive materije će se ponovo vratiti u zemlju. Samo vodite računa da ne narušavate estetiku javnih površina tako što ćete svuda okolo bacati semenke i korice.

Da li sam uspela da izdržim izazov 7 dana – 0 otpadaka?

Odmah da vam kažem- nisam.

Iako je cilj zero waste načina života upravo ono što mu ime kaže – život sa 0% smeća, to ne znači da ako ne možete da eliminišete apsolutno svaki otpad iz svog života, da treba da odustanete i vratite se starim navikama. Poenta ove filozofije je da TEŽITE što manjoj proizvodnji smeća, pa makar učinili i jedan jedini korak.

Odmah da razjasnimo, život bez smeća nije lak- pogotovo kada se sistem trudi da vam na sve načine oteža. Nemojte se osećati bespomoćnim zbog stvari koje nije tako lako promeniti, kao što su javne politike zadužene za životnu sredinu. Umesto toga, fokusirajte se na ono što možete da promenite, na ono što je do vas kao pojedinca.

Zbog toga nisam odustala u svom izazovu. Istina, proizvela sam otpatke za tih 7 dana, ali neuporedivo manje nego pre.

Pre prihvatanja izazova odlučila sam da jednu nedelju ne menjam ništa u svom ophođenju prema otpadu, ali da beležim šta mi je tih dana završilo u smeću. Zapanjila sam se kada sam po prvi put obratila pažnju na to koliko nepotrebnog smeća bacam.

Ovo je moja lista iz te nedelje:

izvod iz dnevnika

Na kraju te nedelje odlučila sam da eliminišem sve ono što mi nije potrebno. Za sada sam se odlučila na samo taj korak- reduce.

Već u narednoj nedelji – nedelji izazova – osetila sam veliku razliku:

izvod iz dnevnika 2

Tek tada sam otkrila sitne proizvođače smeća na koje do tada uopšte nisam gledala na taj način. Kao što vidite, otpadaka je ipak bilo, ali to su uglavnom bile stvari na koje u tom trenutku nisam obratila pažnju – ubrusi za brisanje ruku iz teretane, letak sa ulice, filter kesica za čaj.

Onog momenta kad osvestite da ne znate gde ćete sa tim sem da bacite u kantu, shvatite da ste napravili nepotrebni i neplanirani otpad!

Ali ovi “sitni kradljivci” ne smeju da vas obeshrabre. Ako se u nekom trenutku zapitate “Zašto uopšte radim ovo? Da li je ovo zaista vredno? Ma šta ja mogu da promenim kao pojedinac?“ svaki dan recite sebi:

„Samo danas neću kupiti plastičnu flašu“. Ponovite tu rečenicu svaki dan. Za godinu dana poštedećete Zemlju 365 flaša! I to samo jednom odlukom.

[1] Izjava ministra životne sredine Gorana Trivana, Politika, 13.3.2019. http://www.politika.rs/scc/clanak/424827/Upotreba-plasticnih-kesa-smanjena-za-70-odsto?fbclid=IwAR3dQ6OKcQNzptLBO1m_rm4Y7Nz2zcol6_

EKO-MODA: zašto (ne)reciklirati odeću

Aleksandar Nastasijević

Opšte je poznato da modnu industriju godinama nije bilo briga da li uništava planetu. Otkako je sveta i veka, krzno i koža su bili glavni izvor materijala za odeću, obuću i aksesoare. Danas, u 2019. brendovi su rešili da je dosta – Mora se stati na put zagađenju i uništenju sveta u kome živimo. Ali, da li uopšte pomažu planeti ili su potpali pod uticaj tzv. greenwashinga?

eko moda elle portugal

Ako bismo jednom komadu garderobe produžili život tako što bismo ga nosili još 2 godine, na taj način bismo uspeli da smanjimo zagađenje za 24%. Da dobro ste pročitali, čitavih 24%. Kako bi se proizvela jedna obična majica, baš ta koju sad nosite, potrebno je 2 649 litara vode. Ako imate minimum 10 majica u svom ormaru, to je 26 490 litara. U slučaju da imate više od toga posedujete jedno čitavo more, a da toga uopšte niste ni svesni. A čak 70% odeće koju posedujete uopšte ni ne nosite jer, ako pogledate to što oblačite svakodnevno, primetićete da uglavnom vrtite 5 kombinacija u krug.

it's getting hot in here

Pošto je ekološka situacija postala alarmantna, modni giganti kao što su Chanel, Gucci, Burberry, Versace, i mnoga druga poznata i manje poznata imena su odlučili da urade nešto da „poprave“ stvar. Međutim, da li činjenica da su svi oni izbacili pravo krzno iz upotrebe pomaže? Na prvu loptu, da. Pomislićemo, „ne ubijaju životinje, to je veliki napredak“, ali njihove PR agencije vam neće reći da je većina proizvedene obuće i torbi od kože. Prave kože. One kože koja je uzeta sa tela istih tih životinja čije krzno „ne koriste“.

Termin greenwashing je skovan osamdesetih godina prošlog veka kako bi označio napore organizacija da stvore „zeleni“ imidž uprkos neodrživim obrascima ponašanja. Danas je relevantniji nego ikada i sjajan je saradnik različitih prodavaca koje bi želeli da privuku ljude koji brinu o planeti.

Mnoge kompanije pri korišćenju greenwashing-a koriste eko-prijateljski jezik sa ciljem da zavaraju potrošača. Drugi koriste sugestivne slike, nevažne a neretko i lažne tvrdnje. Čest cilj zelenog marketinga je kreiranje zelenog proizvoda kako bi se prikrilo štetno delovanje korporacije u globalu. Tako se, na primer, neki proizvod reklamira kao ekološki prihvatljiv, a prikriva se da prilikom njegove izrade ipak dolazi do zagađenja.

Tu se priča ne završava. Brojni predstavnici industrije odeće su osmislili program reciklaže: kada im donesete iznošenu odeću, oni će ih reciklirati i navodno pretvoriti u novi odevni predmet.

Postavlja se pitanje, „da li se te vaše stare stvari zaista recikliraju“? To je veoma teško saznati. Uvid u reciklažna postrojenja najčešće nije dostupan za javnost. Kada jeste, sve se može našminkati i upeglati za kameru i par sati posete neke delegacije. Ruku na srce, ne možemo biti toliko maliciozni, sigurno nisu napravili sve to da bi održali predstavu od 2 sata godišnje. Mora da se reciklira barem neki deo, ali pitanje je koliki.

Kako da se podstakne obnavljanje garderobe? Marketinški magovi imaju rešenje. Ukoliko odnesete kesu stare odeće (koju niste mogli da sačuvate da nosite još koju godinu ili koju niste mogli da poklonite nekome), dobićete određene beneficije za narednu kupovinu kao što su popusti. Zastanite na sekund i razmislite dobro šta se podstiče na taj način. Reciklaža? Biće da je nova kupovina. Kupovina nove majice, i potrošenih novih 2 649 litara vode. Da li se tako pomaže ili zapravo odmaže planeti?

Masovna proizvodnja odeće i ekološka održivost u praksi ne idu ruku pod ruku. Jedan od najpoznatijih high street giganta je u 2015. je kao glavni cilj objavio nastavak rasta na tržištu, „istovremeno poštujući granice koje planeta nameće“. Iste te godine su proizveli preko 600 miliona odevnih predmeta.

Šta luksuzni brendovi zapravo mogu da urade? Oni su, uglavnom, svesni da proizvodnja odeće šteti ekosistemu, ali naravno niko neće ugasiti svoj biznis, pa se stoga mora smisliti novo rešenje. Stella McCarney je u  potpunosti iz proizvodnje izbacila sve materijale životinjskog porekla: kožu, krzno, perje… Neki drugi, poput Chanela svaki put kada izbace novu kolekciju zasade nove biljke u parku svog zdanja. La Coste je prošle godine na leto izbacio čitavu seriju majici sa logotipom koji je umesto krokodila imao ambleme ugroženih životinjskih vrsta… i tako dalje.

Međutim, da li je sve ovo dovoljno?

Rekli bismo da nije. Zato, sledeći put kad poželite da kupite novu majicu dobro razmislite da li vam je ona zaista potrebna.

Izvori:
ELLE INT. June 2018.
https://www.businessnewsdaily.com/10946-greenwashing.html   pristupljeno 18/03/2019

http://plezirmagazin.net/citanje-izmedu-zelenih-redova/ pristupljeno 28/04/2019