Kreni za zeleno!

Milena Savić

Nije potrebno da čekamo idealne uslove da bismo stupili u akciju. To su samo izgovori koje Zemlja nije više u mogućnosti da prihvati. Bolji uslovi će se stvoriti zato što smo mi nešto počeli da menjamo, zato što smo uskladili život sa ekološkim i ljudskim vrednostima. Često čujemo da naše malo, udruženo sa svačijom takvom logikom, u globalu zaista može značiti mnogo, a da toga nismo ni svesni.

Svest o ozbiljnoj ugroženosti prirode počela je da jača tokom 1970-ih, te možemo reći da je formiranje ekološke svesti negde bio preduslov za obrazovanje samih ekoloških pokreta. Takvi pokreti predstavljaju najznačajniji i najuticajniji vid novih društvenih pokreta (Pavlović, 2009: 227). Zbog serije loših ekoloških događaja, ljudi su osetili potrebu da po tom pitanju delaju, te je tako ustanovljen Dan Zemlje, a  prvo njegovo obeležavanje bilo je 22. aprila 1970. godine (Pavlović, 2009: 236). Svake godine se obeležava sa jasnom porukom o očuvanju životne sredine. Međutim, šta se na tom planu konkretno dešava u Srbiji? Koje se ekološke akcije sprovode kod nas?

Ovde će biti reči o pokretima i akcijama koji se organizuju u našoj zemlji, pre svega u Beogradu, sa tendencijom širenja i na ostale sredine. Za akcije sam saznala putem društvene mreže Facebook, na kojoj se pojavljuju u vidu napravljenog event-a, kojima svako ko je voljan može da prisustvuje. Njihov cilj je zaštita životne sredine i generalno poboljšanje uslova života.

Na svim ovim stranicama možete pogledati ciljeve samih organizacija, kao i akcije koje organizuju i koje možete posetiti.

  1. Akcija TRASH HERO

U proseku, stanovnik Republike Srbije generiše 0,87 kg komunalnog otpada na dan (318 kg godišnje).[1] Akcija TRASH HERO Beograd organizuje akcije ćišćenja Beograda i okoline.( https://www.facebook.com/trashherobeograd/)

Sa parolom : [We Clean, We Educate, We Change]

No Cost, No Sign up, Just Show Up

Poenta same akcije je da svako može postati heroj kroz filozofiju „malih koraka“. Akcije se sprovode na mesečnom nivou, ali svako može organizovati čišćenje, na primer, pozove svoje komšije da zajedno očiste kraj od smeća. Ako vas zanima korist, ona je višestruka: zdravija sredina, vizuelno lepša, takođe družite se sa ljudima iz kraja, razmenjujete ideje za neke možda dalje akcije isl. Jednoj TRASH HERO akciji smo drugarica i ja prisustvovale, konkretno čišćenju divlje deponije na Avali, organizovane 21.04. uoči Svetskog dana Zemlje. Samo čišćenje (ko je, koliko i kako mogao) trajalo je 2 sata, pri kom smo imali obezbeđenu svu potrebnu opremu – kese za razvrstavanje otpada i rukavice. Primetile smo da su ljudi koje smo tamo sretale bili zaista motivisani da pomognu, radni i raspoloženi. Stupile smo u kontakt sa jednom gospođom, njenom ćerkom i čak unukom koji je imao svega 6 godina i bio pravi mali heroj akcije. Vreme nam je u društvu brzo prošlo i samo čišćenje lakše palo. Bilo je slojeva i slojeva otpada nataloženih po zemlji, pomagali smo jedni drugima, kese su se brzo punile… Po završetku čišćenja, organizovan je piknik u prirodi, gde smo se svi lepo proveli. Mogu reći da je iskustvo bilo značajno, u tom smislu što kad uživo vidite kako ta deponija katastrofalno izgleda, u kojoj meri je čovek u stanju da ugrozi sredinu, budete svesniji da isto čovek mora da te probleme i otkloni. S druge strane, iskustvo je zanimljivo, jer možete da promenite svoju rutinu i provedete dan na malo drugačiji način, povedete društvo, upoznate ljude i zajedničkim snagama oslobađate prirodu tereta. Svakako bih prisustvovala i narednim akcijama. Izgledalo je ovako:

Ostale akcije: 2. Akcija Voda za sve 3. Climate Save Serbia 4. Oni seku – Mi sadimo!

Akcija Voda za sve – skreće pažnju na činjenicu da veliki deo stanovništva Srbije nema pristup pijaćoj vodi i slobodan pristup vodi kao javnom dobru. Od 155 ispitanih gradskih vodovoda u Srbiji, svega nešto više od polovine (57,4%) zadovoljava mikrobiološku ili fizičko-hemijsku ispravnost. Zbog takve poražavajuće činjenice organizuju se protestne šetnje. Poslednja je obeležena 22.03. na Svetski dan vode, kao dobra prilika da se podigne glas za očuvanje vode. (https://www.dijalog.net/akcija-voda-za-sve-u-jedanaest-gradova-srbije-povodom-svetskog-dana-voda/?fbclid=IwAR2YNZrwSlXKdQw5pZgRlWvgSBnEXyeS2xnZCOgMXIATTNx-caj0bju237Q ) Takođe, sledeće organizacije ističu značaj vode i zdrave životne sredine:

Neformalna grupa Savski nasip – beogradsko izvorište vode; održavaju se protesti protiv nelegalnih gradnji i ugrožavanja izvorišta (protiv „otimača obale“), protiv zagađenja (seča šuma, ošteta nasipa koji brani od poplava..) (https://www.facebook.com/savskinasip/ )

Mreža organizacija Pravo na vodu (https://www.facebook.com/pravonavodu/ )

Ne davimo Beograd (https://www.facebook.com/nedavimobeograd/ )

Climate Save Serbia – akcija koju je inspirisala 16-godišnja Greta Tunberg iz Švedske. Organizovan je protest protiv nedovoljnog angažovanja vlasti po pitanju ubrzanih klimatskih promena. ( https://www.facebook.com/ClimateSaveSerbia/) 15.03.2019. oboren svetski rekord kada je na ulice 120 zemalja izašlo 1,6 miliona ljudi. U Beogradu je održan klimatski marš 05.04. pod pokretom  „PetkomZaBudućnost“

(https://www.facebook.com/petakzabuducnost/ )

Oni seku – Mi sadimo! Organizator – Ne davimo Beograd. Uticaj zelenih površina na kvalitet vazduha, klimu i generalno zdrav život je opšte poznat. Stoga, njihovo masovno uništavanje ne može biti opravdano ni iz jednog razloga.

Do sada je organizovano više akcija sađenja drveća, poslednja je bila 30.03. u Skejt parku, kod Ušća. Na akciji dobijete svu potrebnu opremu, kao i uputstvo kako da zasadite drvo. Drveće koje su ljudi tada zajedničkim snagama posadili, danas je već olistalo i dobro napreduje.

(https://www.facebook.com/events/2519932804701320/ )

Internet stranice postaju značajna mesta okupljanja pobornika za zaštitu životne sredine iz celog sveta. Pobornici se zalažu za nove načine gradskoga i regionalnog planiranja, za javno-zdravstvene mere, za nadzor nad prekomernim razvojem. Putem World Wide Web stranica lokalne skupine mogu delovati globalno. Organizujući događaje koji će privući medijsku pažnju, aktivisti mogu dopreti do većeg broja ljudi (Kastels, 2002: 134-136).

Stoga, pored mnogih događaja za koje potvrđujemo svoj dolazak, na socijalnim mrežama pojavljuju se i oni, koje takođe možemo ohrabriti svojim prisustvom, a ako ništa, makar popularizovati deljenjem na istim mrežama. Ekološki problemi bi trebalo da se tiču svih nas, jer ako možemo da uživamo u lepotama prirode, možemo istu, barem ulaganjem minimalnih snaga, čuvati od ljudske nemarnosti. Probajte, može biti korisno i zanimljivo.

Literatura:

Pavlović, V. 2009. Društveni pokreti i promene, Beograd: Službeni glasnik

Kasteks, M. 2002. Informacijsko doba – Ekonomija, društvo i kultura, Svezak II, Moć identiteta, Zagreb: Golden marketing

[1] http://kozomora.com/zagadenje-zivotne-sredine-otpadom/