Aleksandar Nastasijević
Opšte je poznato da modnu industriju godinama nije bilo briga da li uništava planetu. Otkako je sveta i veka, krzno i koža su bili glavni izvor materijala za odeću, obuću i aksesoare. Danas, u 2019. brendovi su rešili da je dosta – Mora se stati na put zagađenju i uništenju sveta u kome živimo. Ali, da li uopšte pomažu planeti ili su potpali pod uticaj tzv. greenwashinga?
Ako bismo jednom komadu garderobe produžili život tako što bismo ga nosili još 2 godine, na taj način bismo uspeli da smanjimo zagađenje za 24%. Da dobro ste pročitali, čitavih 24%. Kako bi se proizvela jedna obična majica, baš ta koju sad nosite, potrebno je 2 649 litara vode. Ako imate minimum 10 majica u svom ormaru, to je 26 490 litara. U slučaju da imate više od toga posedujete jedno čitavo more, a da toga uopšte niste ni svesni. A čak 70% odeće koju posedujete uopšte ni ne nosite jer, ako pogledate to što oblačite svakodnevno, primetićete da uglavnom vrtite 5 kombinacija u krug.
Pošto je ekološka situacija postala alarmantna, modni giganti kao što su Chanel, Gucci, Burberry, Versace, i mnoga druga poznata i manje poznata imena su odlučili da urade nešto da „poprave“ stvar. Međutim, da li činjenica da su svi oni izbacili pravo krzno iz upotrebe pomaže? Na prvu loptu, da. Pomislićemo, „ne ubijaju životinje, to je veliki napredak“, ali njihove PR agencije vam neće reći da je većina proizvedene obuće i torbi od kože. Prave kože. One kože koja je uzeta sa tela istih tih životinja čije krzno „ne koriste“.
Termin greenwashing je skovan osamdesetih godina prošlog veka kako bi označio napore organizacija da stvore „zeleni“ imidž uprkos neodrživim obrascima ponašanja. Danas je relevantniji nego ikada i sjajan je saradnik različitih prodavaca koje bi želeli da privuku ljude koji brinu o planeti.
Mnoge kompanije pri korišćenju greenwashing-a koriste eko-prijateljski jezik sa ciljem da zavaraju potrošača. Drugi koriste sugestivne slike, nevažne a neretko i lažne tvrdnje. Čest cilj zelenog marketinga je kreiranje zelenog proizvoda kako bi se prikrilo štetno delovanje korporacije u globalu. Tako se, na primer, neki proizvod reklamira kao ekološki prihvatljiv, a prikriva se da prilikom njegove izrade ipak dolazi do zagađenja.
Tu se priča ne završava. Brojni predstavnici industrije odeće su osmislili program reciklaže: kada im donesete iznošenu odeću, oni će ih reciklirati i navodno pretvoriti u novi odevni predmet.
Postavlja se pitanje, „da li se te vaše stare stvari zaista recikliraju“? To je veoma teško saznati. Uvid u reciklažna postrojenja najčešće nije dostupan za javnost. Kada jeste, sve se može našminkati i upeglati za kameru i par sati posete neke delegacije. Ruku na srce, ne možemo biti toliko maliciozni, sigurno nisu napravili sve to da bi održali predstavu od 2 sata godišnje. Mora da se reciklira barem neki deo, ali pitanje je koliki.
Kako da se podstakne obnavljanje garderobe? Marketinški magovi imaju rešenje. Ukoliko odnesete kesu stare odeće (koju niste mogli da sačuvate da nosite još koju godinu ili koju niste mogli da poklonite nekome), dobićete određene beneficije za narednu kupovinu kao što su popusti. Zastanite na sekund i razmislite dobro šta se podstiče na taj način. Reciklaža? Biće da je nova kupovina. Kupovina nove majice, i potrošenih novih 2 649 litara vode. Da li se tako pomaže ili zapravo odmaže planeti?
Masovna proizvodnja odeće i ekološka održivost u praksi ne idu ruku pod ruku. Jedan od najpoznatijih high street giganta je u 2015. je kao glavni cilj objavio nastavak rasta na tržištu, „istovremeno poštujući granice koje planeta nameće“. Iste te godine su proizveli preko 600 miliona odevnih predmeta.
Šta luksuzni brendovi zapravo mogu da urade? Oni su, uglavnom, svesni da proizvodnja odeće šteti ekosistemu, ali naravno niko neće ugasiti svoj biznis, pa se stoga mora smisliti novo rešenje. Stella McCarney je u potpunosti iz proizvodnje izbacila sve materijale životinjskog porekla: kožu, krzno, perje… Neki drugi, poput Chanela svaki put kada izbace novu kolekciju zasade nove biljke u parku svog zdanja. La Coste je prošle godine na leto izbacio čitavu seriju majici sa logotipom koji je umesto krokodila imao ambleme ugroženih životinjskih vrsta… i tako dalje.
Međutim, da li je sve ovo dovoljno?
Rekli bismo da nije. Zato, sledeći put kad poželite da kupite novu majicu dobro razmislite da li vam je ona zaista potrebna.
Izvori:
ELLE INT. June 2018.
https://www.businessnewsdaily.com/10946-greenwashing.html pristupljeno 18/03/2019
http://plezirmagazin.net/citanje-izmedu-zelenih-redova/ pristupljeno 28/04/2019